TEDxBelgrade Salon "Reči na delu"

TEDxBelgrade Salon "Reči na delu"

Krajem februara u Domu omladine Beograda pod sloganom „Reči na delu“ održan je prvi TEDxBelgrade Salon. Publici su se na događaju predstavile četiri govornice Julijana Vučo, Jelena Filipović, Ana Jovanović i Gordana Vladisavljević, a njihova izlaganja i teme su se odnosile na postojeće sociolongvističke pojave, probleme i rešenja.

Događaj je otvorio govor prof dr Julijane Vučo o „znakovima pored puta“ koji nas okružuju u obliku reči, odnosno tome koliko pažnje obraćamo na simboliku pojedinih naziva proizvoda, kompanija, institucija, njihovim sloganima i kakvu oni poruku šalju. Koliko pažnje obraćamo na „jezičke pejzaže“ u javnom prostoru, od reklama do grafita? Da li ih uopšte primećujemo? Kakve emocije bude u nama? Grafiti, natpisi, imena firmi imaju svoju istoriju, svoje značenje. Da li ih možemo uzimati zdravo za gotovo?

Ana Jovanović je svoje izlaganje o nemogućoj misiji učenja stranih jezika u učionici i na klasičan način kako je to ustaljeno u obrazovnim sistemima započela navođenjem sopstvenog iskustva na putovanju kada joj je, osim poznavanja jezika te zemlje, poznavanje kulture sredine koju je posetila spasilo potencijalne nevolje. U nastavi se zaboravlja značaj poznavanja kulture i običaja zemlje čiji se jezik uči. Nepoznavanje običaja okoline u koju idemo može nas koštati, možemo ispasti nekulturni ili možemo razbesneti svoje sagovornike. Ono što u našoj kulturi važi, možda ne važi u zemlji gde idemo, a opet govorićemo tim istim, za nas stranim jezikom. Na primer, u našoj kulturi ako nekog pitate za ples i taj vas odbije, bićete povređeni. Isto tako će se osećati i neki Arapin na bazaru ako odbijete da se cenjkate sa njim za proizvod koji želite da kupite. 

Uticaj medijskih sadržaja na ponašanje ljudi je nesporan, ali kako crtani filmovi deluju na formiranje rodnog identiteta dece posetioci su mogli čuti od Gordane Vladisavljević. Roditelji često nisu svesni koliko su crtani filmovi bitni i koliki uticaj imaju na formiranje ličnosti i identiteta deteta. Oni su ti koji porukama koje šalju utiču na ponašanje deteta, jer ono što deca vide, ona će to i činiti. U crtanim filmovima su često prisutni stereotipi koji vladaju u društvu, ali postoje i crtani filmovi koji dekonstruišu rodne stereotipe, a jedan od njih je crtani film „Pepa Prase“. 

Februarsko druženje je završeno govorom Jelene Filipović o američkim ljubićima iz perspektive srpske čitalačke publike. Ona je na početku svog izlaganja rekla kako ju je tokom prevođenja romana koji su se nalazili na top listi New York Times-a kopkalo zašto su ti ljubavni romani toliko privlačna literatura ženama. U istraživanju koje je sprovela, došla je do zaključka da čitateljke ovi romani ne dovode u poziciju  nerealnog iščekivanja „princa na belom konju“, već da im oni predstavljaju svojevrsnu barijeru koja ih na kratko vreme isključuje iz još uvek patrijarhalnog sveta, u kome su potrebe svih bližnjih ispred njihovih sopstvenih. One jednostavno koriste ovaj lako dostupan ponuđeni prostor za privremeno ublažavanje nezadovoljstva i frustracije.

Tokom pauze prisutni su bili u prilici da razmene svoje stavove i mišljenja sa govornicima i ostalim posetiocima. Naredni TEDxBelgrade Salon je 23. aprila, dok je glavna konferencija planirana za 21. maj.