TEDxBelgrade 2016

TEDxBelgrade 2016

Tokom vikenda u Zadužbini Ilije M. Kolarca održana je četvrta TEDxBelgrade konferencija, pod sloganom „Breaking the waves“. Kao i tokom prethodnih godina, konferencija je okupila mlade ljude iz različitih oblasti nauke, umetnosti i aktivizma kojima su se, svojim ličnim pričama, predstavili sledeći govornici: Olga Đurović, Boban Stojanović, Lidija Vasiljević, Vuk Ršumović, Nikola Radojlović, Milica Knežević, Nikoleta Kosovac i Ivan Đorđević.

 

 

Advokatica Olga Đurović je, govorom „Borba za ljude“, otvorila ovogodišnju TEDxBelgrade konferenciju. Tokom svog izlaganja, ukazala je na svakodnevno kršenje prava izbeglica i migranata, navodeći da nismo ni svesni koliko pravni sistemi država, potpisnica međunarodnih ugovora i povelja, umesto da zaštite te ljude, ponekad dodatno obespravljuju. Kako je istakla, njena borba još uvek traje i trajaće.

 

 

Boban Stojanović je, svojom ličnom pričom „Ljubav je najhrabriji izbor“ i višedecenijskim iskustvom u oblasti aktivizma prisutnima, dočarao šta znači biti aktivista u Srbiji i koliko je potrebno konstantno sebe menjati i razvijati, kako bi se sredina pokrenula ka promenama.

„Ljubav je sposobnost da shvatimo složenost bića pored nas, da se razumemo na pravi način. Tokom života vodimo mnoge bitke, ali su najteže one koje vodimo sa samim sobom“, istakao je Stojanović.

 

 

Milica Knežević je do 2009. godine trenirala odbojku i sanjala da postane profesionalna sportistkinja, ali je u tom planu omela saobraćajna nesreća, nakon koje je ostala nepokretna. Kroz svoje izlaganje o borbi, istrajnosti i snazi, Milica je ukazala na to da nekada i 1% šanse, koliko su njoj davali da će ikada više moći da se pokrene, može biti veliki. Tek kada se ljudi nađu u situaciji sličnoj njenoj shvate koliko jednaka prava postoje samo na papiru i koliko su ljudi sa posebnim potrebama diskriminisani u društvu, skoro nevidljivi. Stereotipi, sažaljenje i podele koje društvo i ljudi, kao njeni članovi, stvaraju su nešto što treba razbijati i protiv čega se treba boriti.

 

 

Govorom „Sedam godina vernosti“, Vuk Ršumović je predstavio priču o nastanku filma „Ničije dete“. Prema njegovim rečima, kad verujete u svoju ideju, nisu bitne godine koje uložite u taj projekat, jer vredna priča uvek nađe put do publike. Film uvek nastaje tri puta. Prvi put kad pišete scenario, drugi put kad ga snimate i treći put kad ga montirate. Pre filma „Ničije dete“ Vuk nije režirao, a ovaj film mu je kroz brojne izazove otvorio nove poglede na kreativni proces i ukazao na novu dimenziju koju jedino istrajnost u ostvarenju cilja može da pruži.

 

 

Nikola Radojlović, stand up komičar, svojim satirično-šaljivim izlaganjem, predstavio je svoju borbu „protiv talasa“ koja traje i dan danas i koliko život može biti dobar kada pronađeš način da svoje nedostatke pretvoriš u prednosti.

 

 

Urednica časopisa „Liceulice“, Nikoleta Kosovac, predstavila je ideju nastanka časopisa i njegov osnovni cilj, a to je kako da se marginalizovanim grupama ljudi omogući da rade kao prodavci pomenutog časopisa, da ne budu (ne)vidljivi društvu, već da svojim radom omoguće sebi egzistenciju i daju doprinos zajednici u kojoj žive. Osim što ga prodaju pripadnici marginalizovnah grupa, ovaj časopis je specifičan po tome što svi njegovi prodavci dobijaju 50% od ukupne cene prodatog primerka. Na takav način postoji težnja da se ekonomski osamostale i sklone sa ulice oni koji na njoj žive.

 

 

Umesto, prvobitno najavljenog učesnika, Dejana Nikolića, koji je, zbog zdravstvenih problema, otkazao učešće, publici se predstavio Ivan Đorđević sa pričom o kolektivnim identitetima i tome koliko nas oni uslovljavaju i određuju.

 

 

Konferenciju je zatvorila psihološkinja Lidija Vasiljević svojom pričom o postojećim politikama mentalnog zdravlja, kao i strategijama i taktikama koje bismo mogli da primenimo u preveniranju i iskorenjivanju stigmatizacije mentalno obolelih osoba. Tokom izlaganja, ukazala je na rezultate koje u tom pogledu daje psihodrama, kao oblik psihoterapije.

 

Posetioci konferencije su tokom pauza mogli međusobno da se upoznaju i druže, a organizacioni tim je priredio dosta kreativnih aktivacija u saradnji sa prijateljima konferencije i neformalnom grupom „Čilo i vedro“. U narednom periodu organizatori su najavili da će zajednica, koja se okuplja oko TEDx ideja, imati priliku da se do naredne TEDxBelgrade konferencije druži na takozvanim Salonima, TEDx događajima manjeg formata od godišnje konferencije.